/kr̂ɲaːk/
- stub, stump, rump (of a broken tooth)
Облицикр̏ња̄к(canonical, inanimate, masculine) · kȑnjāk(romanization) · кр̏ња̄к(nominative, singular) · кр̏ња̄ци(nominative, plural) · крњака(genitive, singular) · крњака(genitive, plural) · крњаку(dative, singular) · крњацима(dative, plural) · крњак(accusative, singular) · крњаке(accusative, plural) · крњаче(singular, vocative) · крњаци(plural, vocative) · крњаку(locative, singular) · крњацима(locative, plural) · крњаком(instrumental, singular) · крњацима(instrumental, plural)
Извор: Викиречник