/trênd/
ПореклоBorrowed from English trend.
Облицитре̏нд(canonical, inanimate, masculine) · trȅnd(romanization) · тренд(nominative, singular) · трендови(nominative, plural) · тренда(genitive, singular) · трендова(genitive, plural) · тренду(dative, singular) · трендовима(dative, plural) · тренд(accusative, singular) · трендове(accusative, plural) · тренде(singular, vocative) · трендови(plural, vocative) · тренду(locative, singular) · трендовима(locative, plural) · трендом(instrumental, singular) · трендовима(instrumental, plural)